NEUMORNA GRADILIŠTA

Mladi arhitekta u Abu Dabiju 

 

Na stolu dva velika parčeta baklave (ovakvu sigurno niste probali!). Ispijamo hladnu mineralnu vodu i uživamo u klimatizovanom prostoru restorana, prepunog ljudi iz svih krajeva sveta. Svi oni, baš kao i nas dvojica, žele na trenutak da zaborave da je napolju 42 stepena. Naš sagovornik, mladi i ambiciozni arhitekta iz Beograda, ispunio je obećanje i uprkos svim obavezama i zgusnutom rasporedu uspeo je da nađe vremena kako bismo realizovali ovaj intervju. I ne samo to- dočekao nas je u Abu Dabiju kao pravi domaćin.

 

Da li je za Ujedinjene Arapske Emirate potrebna viza? Koliko smeju da borave građani Srbije a koliko građani EU?

Da, potrebna je viza. Traže vize velikom broju zemalja, uključujući i Srbiju, tako da to nije iznenađujuće. Njihova vlada voli da zna ko ulazi u zemlju, gde odseda, koliko ostaje i sl.

Naši ljudi najčešće apliciraju za turističke vize od 30 ili 90 dana (Short Stay Tourist i Long Stay Tourist viza). Short Stay Tourist viza može da se izvadi preko avio kompanije ili agencije u kojoj se kupuje avio karta i ona se plaća oko 100 dolara. Procedura je jednostavna i brza. Viza se izdaje u roku od dva radna dana. Long stay viza koja omogućava 90 dana boravka plaća se oko 300 dolara i vadi se preko agencija u Emiratima. Procedura je takođe jednostavna i brza. Za posao su potrebni radna i boravišna dozvola koje sređuju poslodavci.

 

Kako se dobija radna dozvola i koliko godina važi?

S'obzirom da preko 80% populacije Emirata dolazi iz drugih zemalja i da je broj radnih viza ogroman, administracija i procedure za izdavanje odgovarajućih dokumenata su efikasni i uhodani. Dosta toga zavisi od samog poslodavca koji sakuplja dokumentaciju, overava je i šalje u nadležnu službu. Dakle, ukoliko imate brzog poslodavca sve može da bude gotovo u roku od dve nedelje. U praksi ipak ceo proces traje nešto duže. Međutim ukoliko nemate problema sa obezbeđivanjem svih traženih dokumenata i prođete lekarski pregled sve se završava za nekih 30 do 45 dana. Trajanje radne dozvole vezano je za ugovor koji imate. Čini mi se da je neko uobičajeno trajanje radne dozvole 2 godine, nakon čega se dozvola produžava. Ukoliko izgubite posao ili date otkaz automatski Vam se poništavaju radna dozvola i pravo na boravak. U tom slučaju morate da napustite zemlju. Ovo je jedna od osnovnih karakteristika Emirata kao i ostalih Zalivskih zemalja koje zapošljavaju veliki broj stranih radnika.

 

Da li EU i NON EU građani imaju različit tretman?

Nisam stekao utisak da se pravi neka velika razlika između naših ljudi i stanovnika EU (barem ne kod lokalnog stanovništva i većine ostalih stranaca). Na prvi pogled svi mi njima izgledamo kao Evropljani. Većina njih ili ne zna apsolutno ništa ili zna veoma malo o Srbiji. Srbija je za njih samo još jedna mala evropska zemlja. Da li smo EU ili NON EU, potpuno im je nebitno. Zemlje o kojima nešto znaju su Francuska, Engleska, Italija i sl. (zemlje u koje većina njih putuje).

 

Kolika je plata arhitekte u Emiratima?

Plate arhitekata naravno variraju. Više nego bilo gde drugde na nivo plate utiče, pored iskustva, zemlja iz koje dolazite. To važi za sve oblasti, ne samo za građevinski sektor. Veoma se ceni iskustvo stečeno na lokalu. Ljudi koji su ovde nekoliko godina i imaju završene lokalne projekte imaju znatno veću platu u poređenju sa kolegama istog nivoa obrazovanja i iskustva koji ih nemaju. Tržiste se dosta promenilo, naročito u poslednje 2 do 3 godine. Vreme visokih cifara o kojima smo svi slušali polako prolazi. Arhitekta koji je na početku karijere, sa par godina iskustva van UAE, može da računa na platu od 2800 do 3500 evra. Kolege koje su ovde duže i koje su vremenom postale oslonac poslova u svojim firmama, naravno, mogu sebi da obezbede daleko bolje uslove.  Sve se ipak razlikuje od slučaja do slučaja. Arhitekte koje tek počinju karijeru u Emiratima treba da znaju da se do višeg nivoa zarade i statusa dolazi višegodišnjim dokazivanjem, sticanjem lokalnog iskustva i manira u poslovanju, kao i ugledom kod poslodavaca i partnerskih firmi.

 

Koliko se zapravo gradi u Emiratima? Da li im nedostaju stručnjaci?

Gradi se mnogo. I na svakom koraku. Svima su poznate građevine iz UAE koje pomeraju granice dizajna, materijala, konstrukcija… Sve ovo iziskuje angažovanje velikog broja ljudi.

Rekao bih da za dobrim inženjerima potreba uvek postoji. Medjutim, nisam osetio bilo kakav značajan deficit stručnjaka. Konkurencija je jaka, ima puno inženjera iz Azije, pre svega iz Indije i sa Filipina. Takođe, inženjeri iz zemalja poput Egipta, Sirije i Libana su visoko cenjeni zbog poznavanja lokalnog mentaliteta i jezika. Takođe, dolaze sa iskustvom i obrazovanjem na sasvim solidnom nivou.

 

Kako izgleda tvoj radni dan?

U građevinarstvu u većini slučajeva radi se 6 dana u nedelji. Ovo naročito važi za poslove koji su vezani direktno za gradilišta. Ukoliko se radi u kancelarijama moguće je naići i na petodnevnu radnu nedelju. Radni dan počinje između 08:00 i 09:00 i završava se u 17:00 ili 18:00. Radi se dosta i vremenom može malo da postane naporno. Ali svuda je tako, zar ne?

Kakvi su Arapi kao kolege?

Veliki broj projektantskih i izvodjačkih firmi vode Arapi i osoblje je uglavnom arapsko. Pre dolaska u Emirate nisam bio baš upoznat sa ovim tako da me je to pomalo iznenadilo. Arapi kao kolege su, uostalom baš kao i u svakodnevnom životu, srdačni i spremni da pomognu i učine sve što mogu da bi dolazak u UAE i snalaženje u novoj firmi bili lakši. Razlike naravno postoje ali to je već na svakome pojedinačno da oceni, u zavisnosti od sredine i ljudi sa kojima se sreće.

 

Za kojim profesijama postoji veća potreba? Da li su neka zanimanja u UAE deficitarna?

Arhitekta ili građevinski inženjer svojim obrazovanjem i odgovarajućim iskustvom mogu da pokriju veliki broj različitih pozicija. Projektovanje je naravno bitan deo ali većina poslova je vezana za samu realizaciju projekata. Taj deo traje neuporedivo duže, zahteva puno posvećenosti detaljima, dokumentaciji i beskonačnim proverama i pripremama kako bi se projekat završio. Takođe, izvođenje zahteva daleko veći broj ljudi nego samo projektovanje. Uzimajući sve ovo u obzir, veća je verovatnoća da će neki stručnjak svoje mesto u Emiratima pronaći upravo u izvođenju projekata. Traže se Design Manager, On-Site Architect, Package Manager itd. Trenutno je tržište u blagoj stagnaciji i čujem da dosta ljudi odlazi ili gubi posao. Iz tog razloga nisam siguran da li postoje neka deficitarna zanimanja. I pored toga što se pominje opadanje tempa to nije primetno pa bih rekao da ugostiteljski sektor i obrazovanje uvek imaju potrebe za dobrim kadrovima.

 

Koja zanimanja iz oblasti arhitekture i građevinarstva su najbolje plaćena?

Najveće plate imaju Emiraćani. Kao što sam već rekao mali je broj lokalnih stanovnika koji rade u UAE, u poređenju sa strancima. Iz tog razloga država na sve načine pomaže obrazovanje, usavršavanje i zapošljavanje sopstvenih građana. Oni imaju zagarantovana radna mesta sa visokim platama i to je motiv mladima da se obrazuju, usavršavaju i neprekidno učestvuju u izgradnji i razvoju svoje zemlje. Ukoliko izuzmemo lokalce kao neravnopravnu konkurenciju i posmatramo građevinski sektor, najviše zarađuju direktori projekata ili projektni menadžeri. Do ove pozicije se dolazi dokazivanjem na duže staze, nizom uspešno završenih projekata i naravno preporukama ljudi koji odlučuju.

 

Koliko novca se potroši na hranu? Koje su cene osnovnih životnih namirnica?

Zavisi od navika i ritma života. Generalno, sve je skuplje nego kod nas. Hrana se uvozi ali je primetno da i lokalni proizvođači sve više nude pojedine proizvode. Cene u restoranima variraju od jeftinih i pristupačnih do izuzetno skupih. Ponuda je takva da postoji ponešto za svačiji džep. Evo i nekih konkretnih cena prevedenih u evre:

 

Hleb: 2-12 AED (0.5-3 €)

Pivo (limenka 0.5L): 8-15 AED (2-3.5 €)

Meso (kilogram): 40-170 AED (10-40 €)

Riba (kilogram, lokalna): 30-45 AED (8-10 €)

Benzin (litar): 2.4 AED (0.6 €)

Rent-a-car (30 dana): 2000 AED (450 €)

 

Klima i vreme u Emiratima?

Klima je posebna priča. Ja sam imao sreću da dođem u Abu Dabi u februaru kada je vreme bilo super. Tokom cele godine može da se ide na plažu i kupa ali je u zimskim mesecima većini stanovnika ipak prijatnije da samo šeta. Temperatura u januaru i februaru je od 20 do 25 stepeni. Od juna pa do kraja septembra su takve vrućine da ne možete ni da zamislite. Kao što i sami vidite, u trenutku kada Vi i ja realizujemo ovaj intervju, temperatura je 42 stepena. Noću temperatura ne pada ispod 35 stepeni. Avgust i septembar su još topliji i teško podnošljivi jer ima više vlage. Sunce sija svaki dan i vremenske prilike su, rekao bih, nepromenjive u UAE. Od vrućine se stvara nekakva izmaglica u vazduhu pa je vidljivost manja i sve je nekako zamućeno. Dešava se ponekad da vetar podigne pesak iz pustinje i da sva ta sitna prašina dođe i do grada. Nije baš prijatno. [Smeh]

 

Da li je istina da ima onih koji, nezavisno od zarade, beže iz UAE upravo zbog vrućine i vlažnosti?

Pretpostavljam da to govore neki ljudi iz Srbije koji su došli u Emirate, uspeli da se snađu i sad se plaše da i drugi dođu ovde- jer ih gledaju kao konkurenciju? Ovo ne važi samo za Emirate već i za bilo koju drugu zemlju- Nemačku, Italiju, Švajcarsku, Norvešku, Švedsku, Kanadu, Ameriku itd. Uvek će postojati ljudi koji jednostavno ne žele da pomognu drugima, makar i savetom, informacijom iz prve ruke, da pronađu posao u nekoj od ovih zemalja. To su oni što će Vam reći da je nemoguće, sve je bilo drugačije u vreme kada smo mi došli, sada je teško za posao, velika je kriza… Ne dozvolite da Vas bilo ko obeshrabri. A što se samih Emirata tiče- nisam još video da je bilo ko otišao zbog vrućine. Naročito ukoliko ima dobru platu...

 

Koje su cene nekretnina? Za koliko se može iznajmiti stan?

Stanovi su veći nego u Srbiji. Veličina i cena stana određuju se po broju spavaćih soba a ne po kvadratima kao kod nas. Većinom su to nove zgrade i razlikuju se krajevi u kojima se one nalaze, pogled, sprat, strana na koju je stan okrenut itd. One-bedroom apartment u srednjem ili boljem kraju grada košta oko 65000-80000 AED (15.000-19.000€) godišnje. Kažem godišnje jer se ugovori o zakupu sklapaju na ovaj period i stanarina mora da se isplati u 1, 2, 3 ili 4 rate u zavisnosti od toga kako se dogovorite sa vlasnikom stana. Svaka naredna soba košta dodatnih 20.000 AED u proseku (4500 evra godišnje). Pa računajte! Onima koji putuju sami i vole da istražuju više se isplati da žive sa cimerima. U tom slučaju iznajmljuje se veliki stan sa 4 do 5 spavaćih soba i deli se renta, što je prilično povoljnije.

 

Da li je istina da se u UAE ceo život svodi samo na posao?

Ne bih baš rekao da se sve svodi samo na posao. Kada se vratiš sa posla ostane ti par sati slobode. [Smeh]
Kada spojiš vreme provedeno u vožnji do i od posla sa relativno dugim radnim vremenom istina je da ne ostane baš previše slobodnog vremena. Ali jednostavno takav je ritam ovde.

 

Kada sve poplaćaš koliko ti zaista novca ostane za život?

To je relativno, kada se uzme u obzir odnos zarade i troškova. Kada se poplaćaju osnovne stvari (stan, računi, rent-a-car, vrtić itd. ) ostane recimo 40% plate koja treba da se rasporedi na život, zabavu i štednju.

 

Da li su ljudi ovde po nečemu jedinstveni?

Arapi su jedinstveni po mnogo čemu ali mislim da se posebno ističu po tome koliko su spori. Sposobnost da rastegnu stvari koje su čak i njima u interesu je zapanjujuća! Da ne govorimo o stvarima koje ih ne interesuju preterano. Ovo je više kulturološki aspekt i način života nego bilo kakva nesposobnost ili manjak kapaciteta. Oni jednostavno smatraju da stvari treba da se odvijaju polako i u svoje vreme- insha'Allah (kako Alah odluči). [Smeh]

 

Šta se jede i pije u Abu Dabiju? Šta bi nam posebno preporučio da probamo?

U Abu Dabiju možete probati sve kuhinje s'obzirom na šarenoliku populaciju koja ovde živi. Možete posetiti odlične indijske, sirijske i libanske restorane. Treba probati lokalnu svežu ribu, humus, tradicionalna arapska jela sa puno pirinča i začina, a od slatkiša preporučujem baklave i kunafu. Urme iz Emirata su posebno kvalitetne i to je ono što ne smete propustiti. Arapska kafa je potpuno drugačija od naše domaće kafe pa neka svako odluči koja mu se više dopada. Pa Vi još niste probali ovu baklavu! Izvolite viljušku! [Smeh]

Nećemo Vam reći kakav je bio prvi zalogaj… Pogotovo ukoliko ste gladni dok ovo čitate!

 

Kako ti se čini kraj u kome trenutno boraviš?

S'obzirom da sam tek nedavno stigao u Abu Dabi i da sam kao što i sami vidite, još uvek u hotelu, opisaću taj deo avanture. Ovde je potpuno normalno da Vas poslodavac zaposli i da paralaleno sa poslom morate u hodu da tražite stan (Business Visa). Hoteli sa apartmanima su mnogobrojni i upravo oni služe kao neko prelazno rešenje između klasičnog hotela i sopstvenog stana. Sam hotel kao i kraj je pomalo sterilan, nov, moderan. Ja sam se opredelio za varijantu koja je van centra i koja je prilikom rezervisanja iz Beograda izgledala primamljivo. Kao i u većem delu Abu Dabija (eventualno sa izuzetkom starog centra), kraj u kojem trenutno živim je čist, nema ljudi na ulicama osim pre početka i na kraju radnog vremena, sve je široko i prostrano. I naravno- svuda okolo su neumorna gradilišta…

 

Kako funkcioniše gradski saobraćaj?

Iako postoji gradski saobraćaj, ne koristi ga puno ljudi. Kompletan transport se svodi na privatne automobile. Broj vozila je ogroman pre svega zbog toga što su cene automobila pristupačne a gorivo jeftino, baš kao što sam malopre i napomenuo kada smo pričali o cenama. Ovo je najjednostavniji i najrasprostranjeniji vid transporta. U Dubaiju je situacija nešto drugačija. Postoji nekoliko linija gradskog nadzemnog metroa. Međutim i tamo malo ljudi koristi gradski prevoz.

 

Kakav je noćni život? Da li mladi imaju gde da izađu u provod?

Za odgovor na ovo pitanje potrebno je iskustvo iz prve ruke, što u ovom trenutku nemam. Po onome što sam zaključio iz razgovora sa ljudima koji su duže ovde, dobra zabava itekako postoji ali je treba pronaći. Iako su Emirati konzervativna zemlja veliki broj stranaca i turista doneo je sa sobom navike kojima se i lokalno stanovništvo prilagođava, doduše ne baš tako očigledno. Siguran sam da će nekome ko se malo bolje raspita biti lako da pronađe dobru zabavu, a još više sam siguran da će to uživanje biti papreno skupo. [Smeh]

 

Koliko novca je potrebno za normalan život u Abu Dabiju?

Ko dolazi sam može lepo da živi sa 4000 evra mesečno. Ko dolazi sa porodicom moraće da se potrudi da obezbedi posao na kojem će zarađivati barem 6000 evra mesečno. Sve ovo su cifre iz kojih se namiruju troškovi stana, hrane, prevoza itd.

 

Da li je ovo bila dobra odluka za tebe? Da li ti nedostaje Srbija?

Definitivno je bila dobra odluka. Svako novo iskustvo, pozitivno ili negativno, izgrađuje našu ličnost. Za sada sam srećan jer mogu slobodno da kažem da je moje iskustvo sa Emiratima pozitivno. Što se nostalgije tiče to je za mene prevaziđena stvar jer već dugo živim u različitim zemljama. Ponekad nedostaje porodica u Srbiji, prijatelji, sitnice koje je moguće pronaći samo na određenom mestu u Beogradu itd.

 

Poruka za kraj?

Čitavog života čekamo dobar trenutak. Čekamo da se problemi reše. A onda, kako godine nepovratno prolaze, počinjemo da shvatamo da zapravo nikada neće biti dobar trenutak i da će uvek biti problema. Moram priznati da mi se izuzetno dopada vaš slogan Pronađi sebe. Postoje neka pitanja na koja moramo što pre pronaći odgovore. Šta je to što volimo da radimo, što nam je u srcu i što nas čini srećnim? Šta je to što, dok radimo, ne osećamo umor i nemamo pojam o vremenu- shvatimo da je već proletelo nekoliko sati, a mi smo i dalje puni energije? Pa zašto onda to već ne radimo? Šta više čekamo? Kada je naš krajnji cilj konačno jasan, to je trenutak kada prestaju reči i počinje akcija. Bez straha, odmah. Ne sutra, za nekoliko dana ili one tamo nedelje- već odmah! A kada se konačno usudimo, kao po nekom nepisanom pravilu, nove okolnosti i ljudi koji nam mogu pomoći na putu do cilja - počinju sami da nam dolaze. Jednostavno se usudite!