Més que arquitectura
[Više od arhitekture]
Barselona
 

barselona+plaza.jpg

Grupa mladih inženjera arhitekture i građevinarstva udobno se smestila u obližnjem parku, ispod krošnji drveća. Hlad i povremeni naleti vetra jedini su spas od sunca. Jedni sede i crtaju. Drugi pomno prate izlaganje vodiča i zapisuju. Treći nepomično stoje i posmatraju je. Koliko je samo detalja na njenoj fasadi. Ipak, nisu jedini koje je Sagrada Familia opčinila...

Ovo je grad u kome je Gaudi postao besmrtan, u kome je svaka ulica remek delo, u kome se zbog najezde turista uveliko gradi još jedan terminal na aerodromu. Ovo je més que arquitectura. Ovo je Barselona.

 

Sagrada Familia

1881. godine parcela koja se nalazila između ulica Sardenya, Mallorca, Provença i Marina površine 12 800 m² zahvaljujući brojnim prikupljenim donacijama postaje zemljište na kome će početi izgradnja Sagrada Familia-e. Prvi arhitekta Sagrada Familia-e bio je Francisco de Paula del Villar. Pod njegovim vođstvom izrgadnja počinje 1882. godine. Međutim, zbog neslaganja sa investitorima ubrzo napušta projekat. Na njegovo mesto 1883. godine dolazi Antoni Gaudi.

Sagrada+Familia.jpg

Slika 1.1: Deo fasade

Od nacrta do večnosti ...

Sagrada Familia je bila i ostala veliki izazov za stručnjake. U pitanju je građevina koja ostavlja prostor za primenu brojnih ideja i različitih građevinskih metoda. Njena visina iznosi 172.5 metara. To je čini jednom od najviših religijskih građevina na svetu. Tokom njene gradnje Gaudi je razvio sistem proporcija i primenio ga na dimenzije svih delova hrama.Po ovom sitemu Gaudi je koristio proste odnose (razmere) zasnovane na dvanaestinama najvećih dimenzija kako bi dobio proporcije za širinu, dužinu i visinu svakog dela hrama. Tako je nrp. ukupnu dužinu hrama koja iznosi 90 metara podelio sa 12 i na taj način dobio modul koji iznosi 7.5 metara i primenio ga za dizajniranje poda i visine hrama. Isto tako po ovom sistemu je visina stuba uvek duplo veća u odnosu na poprečni presek njegove osnove. Stub sa osnovom od 12 metara visok je 24 metra, stub sa osnovom od 8 metara visok je 16 metara itd.

Sagrada-Familia-Interor.jpg

Slika 1.2: Sagrada Familia iznutra

Za izgradnju fasade i kule sa zvonima korišćen je poseban tip kamena koji potiče sa Montžuika (brdo iznad Barselone). Međutim, kamenolomi na Montžuiku su nedavno zatvoreni, zbog čega je pomenuti tip kamena postao veoma redak. Ovo je razlog zbog koga u izgradni počinju da se primenjuju druge vrste kamena kao i granit. Armirani beton se i danas koristi u izgradnji ključnih elemenata, u potpunosti u skladu sa instrukcijama na kojima je insistirao sam Gaudi. Ipak, kada je reč o materijalima koji se danas upotrebljavaju u procesu gradnje, koriste se savremene tehnologije. Korišćenjem kompjuterskih sistema seku se kamen, grede, metal, poliester, polistiren i blokovi. Naravno, tu je i pomoćna oprema koju pre svega čine metalne skele, visoki kranovi i pomenuti kompjuterski sistemi kako bi se postigle željena efikasnost i preciznost u izvođenju radova. Sagrada Familia sastoji se od ukupno 18 kula od kojih svaka ima posebnu simboliku. Kula posvećena Isusu Hristu nalazi se u sredini. Nju okružuju 4 kule koje predstavljaju Jevanđelja. Kula iznad apside predstavlja Devicu Mariju, dok preostalih 12 kula simbolizuje 12 Apostola.

Sagrada-Familia-nocu.jpg

Slika 1.3: Sagrada Familia noću

Prilikom izgradnje Gaudijeva inspiracija bili su hrišćanstvo i priroda. Kada kažemo hrišćanstvo ono pre svega podrazumeva zapise iz Biblije, tradiciju i liturgiju. Kada je reč o prirodi, centralna Gaudijeva tema jeste shvatanje funkcionisanja elemenata od kojih je priroda sačinjena. Opservacija njihovog funkcionisanja definisala je Gaudijev koncept i metodološki okvir za izgradnju. Takođe, koncepcija za izgradnju bila je zasnovana na gotskoj tradiciji i vizantijskim katedralama. Vertikalnost građevine simbolizuje uspinjanje ka Gospodu. Dakle, Gaudi je želeo da predstavi hrišćansku veru kroz arhitekturu i lepotu građevine.

Predviđeno je da gradnja bude završena najkasnije do 2030. godine.

Pre nego što metroom krenu ka Passeig de Gracia napraviće malu pauzu. Vreme je za ručak. Šta jesti? To je u Barseloni poprilično teško pitanje. Izbor jela je veliki. Mnogi su se već uputili ka plaži, gde će po prvi put probati tradicionalnu paelju. Tu su i brojne vrste stejkova, među kojima se posebno ističe argentinski stejk. Oni koji vole morsku hranu već su rezervisali mesta u Paradeti, dok ima i onih koji su jednostavno krenuli ka Burger King-u.

 

La Pedrera

Početkom 20. veka ulica Passeig de Gracia u Barseloni bila je mesto na kome se buržoazija doslovno takmičila među sobom u izgradnji luksuznih domova. U ovoj borbi za prestiž bogate porodice angažovale su najpoznatije arhitekte tog vremena. Jedna od tih porodica bio je i bračni par Mila (Pere i Roser Milá). Angažovali su ni manje ni više samog Gaudija da im sagradi novi dom, na zemljištu površine 1835 m² na kome je u to vreme bila kuća sa dvorištem. Po ovom bračnom paru je i dobila naziv Casa Milá. Danas je poznata pod nazivom La Pedrera zbog spoljašnjosti od kamena (pedra na katalonskom znači kamen).

La pedrera.jpg

Slika 2.1: Fasada

La Pedrera se sastoji od dva bloka apartmana od kojih svaki ima sopstveni ulaz, sa dva međusobno povezana dvorišta i prolazima koji vode ka podzemnoj garaži za vozila. Ova dva dvorišta doprinose osvetljenosti i ventilaciji u svih 16 apartmana. Fasada se sastoji od preko 6000 blokova kamena koji su strukturno povezani metalnim komponentama. Na taj način omogućena je ugradnja okvira za velike prozore. Kada je reč o podrumu Gaudi je anticipirao potrebe savremenog načina života i napravio garažu za automobile. Kako bi podupreo dvorište koje se nalazi iznad, koristio je tanke gvozdene stubove kao i inovativne metalne strukture koje podsećaju na točkove bicikla. Jedno od posebnih rešenja koje je primenio Gaudi je strukturni sistem stubova napravljenih od kamena, cigle i gvožđa kojim je eliminisao potrebu za nosećim zidovima i tako obezbedio veliki manevarski prostor za enterijer apartmana. Svaki sprat sastoji se od 4 apartmana, od kojih svaki zahvata jedan deo glavne fasade. Gaudi je konstruisao potkrovlje na ploči (bazi) poslednjeg sprata. Kako bi izbegao dodatnu težinu, iskoristio je 270 lukova (svodova) od cigle kao podršku krovu (spoljašnjoj terasi na vrhu građevine). Luk (svod) je jednostavan za pravljenje i ne zahteva podupiranje.

La pedrera enterijer.jpg

Slika 2.2: Prizemlje

,,Građevine bi trebalo da imaju dupli krov, baš kao što ljudi imaju šešir i suncobran.” Gaudi

Sklad, lepota i funkcionalnost- tako bi se ukratko mogao opisati krov. Tri osnovna elementa krova su stepenice, ventilacione kule i dimnjaci.Kako bi ,,smekšao” masivnost ovih elemenata Gaudi je koristio zakrivljene forme koje zbog svoje konkavnosti, konveksnosti i konusnog oblika ublažavaju efekat pomenutih elemenata. Od ukupno 6 stepenica 4 pokriva trencadis- fragmenti od recikliranog i jednobojnog kamena, mermera ili keramike, dok su preostale dve od gipsa.

La pedrera krov.jpg

Slika 2.3: Krov (terasa)

Sunce već uveliko zalazi i purpurna boja rastapa se u nepreglednoj vodi Barselonete. Noć se polako primiče. Krenuli su nazad ka hotelu. Posle večere počinju pripreme za noćni izlazak. Međutim, pre nego što krenu na Hardvelov nastup, koktele na plaži (uz opuštajuće zvukove gitare) kao i pabove u okolini La Rambla, posetiće jedan toranj.

Verovatno se pitate zašto su čekali da padne noć? Zbog čega nisu obišli toranj u toku dana?

Upravo u tome je čar...

Torre Agbar [Agbar Toranj]

Ovaj toranj visine 142 metra dizajnirao je francuski arhitekta Jean Nouvel. Njegova inspiracija bili su Gaudijevo arhitektonsko nasleđe i brda Montserat. Toranj je u vlasništvu Agbar Group, holding kompanije u sklopu koje posluje Aguas de Barcelona (vode Barselone). Odatle i potiče naziv Agbar.Toranj Agbar čine dva nekoncentrična ovalna cilindra prekrivena staklom i kupolom od čelika. Poseduje 4500 prozora koji stvaraju efekat prirodne ventilacije i redukuju troškove energije optimalnim korišćenjem sunčeve svetlosti. Jedno od glavnih obeležja tornja je njegovo noćnoosvetljenje. 4500 RGBLED svetlećih uređaja, kontrolisanih putem kompjutera, proizvodi svetleće efekte na fasadi tokom noći. Sastoji se od ukupno 38 spratova (34 su iznad površine i 4 ispod) i ima 11 liftova.

Torre Agbar.jpg

Slika 3.1: Spoljašnjost tornja noću

Enterijer

Enterijer je dizajniran u skladu sa energijom i bojom eksterijera. U plafon je ugrađeno osvetljenje i on je napravljen od pocinkovane čelične ploče koja je zvučno izolovana. Kancelarije u staklu, modularni nameštaj i sistem osvetljenja koji koristi detektore i daljinsku kontrolu (infrared tehnologija) su jedna od osnovnih obeležja enterijera. Plafon takođe poseduje prskalice i centralizovani protivpožarni sistem.

Torre Agbar enterijer.jpg

Slika 3.2: Enterijer

Bioklimatska arhitektura tornja

Ipak, zaštitni znak tornja je njegova bioklimatska arhitektura. Naime, toranj se adaptira na okruženje i uz minimalnu kontaminaciju je ,,osetljiv” na uticaj prirode. Ovakav koncept arhitekture koristi klimu i uslove okruženja u kome je lociran, kako bi smanjio potrošnju energije i poboljšao uslove korisnicima tornja.

 

Obilazak Barselone nastavljaju već sutra, nakon ručka.

Doručak će preskočiti...

Za nekoliko minuta Hardvel će se pojaviti na bini.